Argumenti nasilja

      IV.Karlo sa svojim neodlučnim i dvoličnim pristupom-prema kojem je obećavao i pristalicama "starog poredka" kao i onima koji su bili za reformsku politiku zastupljen Mihalj Karoljijem-je podgrejavao narodni bes izazvan ratnim gubicima i nemaštinom.Zahvaljujući ovome,upravljanje je postepeno prešlo u nadležnost Mađarskog Nacionalnog Komiteta.Međuvremenu grof Đula Andraši,ministar spoljnepolitike,član vlade Vekerlea koja je podnela ostavku,u zasebnom mirovnom ugovoru poslat antantu,priznaje nezavisnost Slovakije,s čime se prvi odrekao teritorijalnog jedinstva Mađarske.

      30.oktobra,u Budimpešti je izbila takozvana novembarska revolucija:vojnici tek stigli sa fronta i radnici,stajajući na stranu Nacionalnog Komiteta,svojim udruženim snagama su iznudili na sledeći dan postavljanje Mihalj Karoljija za premijera.

     3.novembra šef carskog i kraljevskog generalštaba Viktor Veber,u Padovi,potpisao primirje u ime Austrougarske monarhije koja praktično već nije ni postojala tada.Ali ovo sile antanta smatrali su punovažnim samo prema italijanskom ratištu, savezna vojska na Balkanu se i dalje(posle povučenja mađarskih vojnika,bez ikakvih prepreka) približavala prema južnim granicama Mađarske.Zbog toga,7.novembra,u Beograd je stigao jedna mađarska delegacija pod vođstvom Karoljija da pregovara sa generalom Franšet dEšperej,glavno komandujućim za savezničke snage na Balkanu.Novembra 13-og oni su bili primorani da potpišu sporazum diktiran od strane generala,prema kojem,privreme- na granica primirja je povučen severno od linije reke Drava-Sigetvar-Pečuj-Baja-Subotica-reka Maroš-Marošvašarhelj-Besterce-reka Samoš.

      13.novembra Karlo IV. je "prekinuo vršenje svoja vladalačkih prava",što se moglo shvatiti kao privremenu ostavku.Posle samoraspuštavanja mađarskog parlamenta,Nacionalni Savet,koji je tako došao do zakonodavne moći,je,16.novembra 1918,izrekao,da je"Mađarska je narodna republika nezavisna i samostalna od drugih zemalja".(Izraz "narodna republika" tad je još značila građansku republiku.).
    U januaru 1919 ojačani socijaldemokrate,Karoljija su stavili na mesto predsednika republike,na mesto sa znatno manjim ovlašćenjima,a na mesto premijera su stavili svojeg čoveka.

*

20 marta 1919,francuz potpukovnik Fernand Viks,kao lider delegacije antanta u Mađarskoj,predao jedan dopis Karoljiju kao predsedniku.U ovome konferencija saveznika u Parizu je zahtevala da se mađarska vojska povuče iza linije Segedin-Hodmezevašarhelj-Debrecin-Vašarošnamenj time stvarajući neutralnu zonu širine od 50-100 km. Bilo je očigledno da u ovu zonu će ući rumunska armija koja je već stigla do gradova Arad,Nađvarad,Nađkarolj i Satmarnemeti i time prešla granicu primirja postignut u novembru.Rukovodstvo Mađarske se našao ispred nemogućeg izbora:ultimatum je bio neprihvatljiv,a njeno neprihvatanje bi dovelo do novih ratnih okršaja koja bi bila direktna opasnost.

      Vlada je odmah podnela ostavku,a Karolji je planirao da formira vladu sastavljen isključivo od socijaldemokrata,misleći da probleme može da reši samo režim sa velikom bazom.Međutim socijaldemokrati su se sporazumeli sa Partijom Komunista Mađarske,i osnovali komunističku Mađarsku Sovjetsku Republiku.Vlast je pao u ruke Bele Kuna,"narodnog komesara za inostranstvo",lidera PKM.Karolji je saznao o svojoj "ostavci" sa uličnih plakata.Kun je odmah zabranio delovanje ostalih političkih partija,i tako dobili izbore u aprilu.Otpočeo je nacionalizacija i nemilosrdan crveni teror.

      24 marta Bela Kun dao je do znanja pariske konferencije da je spreman prihvatiti granice ustanovljene u novembarskom beogradskom sporazumom primirja,ali nikako i one iz Viksovog dopisa.Posle Karoljija,koji je na svaki način tražio mir,suprostavljanje komunista je iznenadio parisku konferenciju.Neki (uglavnom francuski generali) su tražili vojnu intervenciju,drugi (prvenstveno britanski diplomati) su mislili,da bi mogli postići više sa manje rigoroznijom politikom.

4 aprila na inicijativu britanaca,u Budimpeštu je stigao Jan Kristijan Smuts,britanski general,donoseći blaže uslove.Međutim mađarska sovjetska vlada je isto tako postavljala uslove,i tako propustio šansu za održavanje primirja.

   Počelo se spremanje na ponovne ratne okršalje:započela su regrutacija dobrovoljaca za Crvenu Armiju.U međuvremenu rumuni su ušli u neutralnu zonu određen na osnovu Viksovog dopisa,a 30. maja su stigli do reke Tise;a čehoslovačke snage su stigli do Šalgotarjana-ali na uputstvo Pariza na određeno vreme oba armije su stali.
    Posle ovoga na severu je došlo do zaokreta :na 10. jun sa takozvanim severnom ofanzivom mađarski vojnici su dostigli granicu Poljske,oslobađaljući Šalgotarjan,Miškolc,Kašu i istočni deo Felvideka(južni deo današnje Slovakije),time odsekli rumunsku i čehoslovačku vojsku jednog od drugog.

      Ultimatum koji je stigao 13.juna od strane francuskog premijera Žorža Klemensa je dao "ustupak",da će rumunska armija napustiti teritoriju zauzetu do Tise i Mađarska će biti pozvan na mirovnu konferenciju ukoliko mađarska vojska dobrovoljno napusti Felvidek.U skladu sa postignutem primirjem 24.juna između mađara i Čehoslovačke,Crvena Armija je napustila severne teritorije.Međutim o pozivu na konferenciju nije bilo ni reči,a ni rumunska vojska nije napustila Potisje.Zbog ovoga mađarska vojska je pokrenula napad protiv njih koja je brzo doživela propast.Rumunski vojnici su ušli u Budimpeštu 3 augusta 1919.

*

Vođe Sovjetske republike su izbegle u Beč,a armija se raspala.Nastala je nova,socijaldemokratska vlada,koja je bio odmah srušen od strane Ištvana Fridriha potpomognut rumunskom vojskom.Rumuni su uveli vojnu administraciju na teritorijama do Tise,nadajući se pri tom da bi s tim mogli iznuditi državnu granicu na Tisi.Na drugim delovima su ostavili mađarske upravu.Zapadni i južni deo Zadunavlja je kontrolisao Nacionalna Armija,osnovana protiv komunista.Ovo vojno telo je bila vojna snaga protivvlade u Segedinu,pod vođstvom Mikloša Hortija.

        Rumuni su brzo opljačkali zemlju;u ogromnim količinama su odnosili u Rumuniju životinje,žito,hranu,fabrička postroljenja i uglavnom sve što se moglo pomeriti.Gde je stanovništvo probao da ovo spreči,počinila sa nemilosrdan pokoj naroda.A gde nisu našli izgovor,tamo su ubijali bez toga."Rumunski oficiri su stalno pili ukradeno vino,zulumćarili se,i hvatali devojke na ulicama grada,koje su posle obeščastili"- kako je to zabeležio jedan svedok iz Erdelja (Transilvanija).Deo arhive glavnog grada su takođe odneli.I Nacionalni Muzej bi opljačkali ako predsednik Savezničkog Vojnog Komiteta,američki pukovnik Hari Hil ne bi to zaustavio.

      Sile Antanta u međuvremenu su našli Hortija podesnog za ulogu vođu zemlje.Dali su naredbu rumunske vojske za napuštanje Budimpešte(teritorije do Tise su bili voljni da napušte tek u martu sledeće godine do kasnije granice).16 novembra 1919 Nacionalna Armija na čelu sa Hortijem je ušla u glavni grad.U skladu sa voljom Antanta,kabinet Fridriha je zamenjen sa koalicionom vladom Karolja Husara.Na čelu Mađarske je naposletku stajala uprava,koja je bila prihvaćena i od strane pobedničkih sila rata.

*

1 decembra,godinu posle završetka svetskog rata Mađarska je dobila poziv da učestvuje na pariskoj konferenciji.Ovo je probudilo velika očekivanja ali,kako se ispostavilo,bez ikakvih osnova.
    7 januara 1920 je stigla mađarska delegacija u francuski glavni grad: grof Albert Aponji,grof Ištvan Betlen i grof Pal Teleki.16 januara Aponji je dao izlaganje na engleskom,francuskom i italijanskom jeziku,braniće potrebu jedinstva mađarske nacije.Protiv stava iz njegovog govora čehoslovačka,rumunska i srpska vlada je u zajedničkom dopisu protestovala,o kojem mađarska delegacija nije bila ni informisana.
    12 februara Mađarska je i zvanično odgovorila na mirovne uslove.Prilikom uspostavljanja granica Teleki,kao ekspert iz domena geografije napravio mapu nacija na koju se moglo nadovezat u vezi predloga narodnih referenduma.Mađarski stav nije razmatran ozbiljno od strane antanta i njihovih država štićenika.