Dozvolite da se još jednom zahvalim,da ste mi dali priliku da izložim naše stanovište.U stvari,ja sam želio usmeni pregovor,jer po mojem gledištu ovo je jedino sredstvo,koje će nas dovesti do razumevanja i korektne spoznaje predstojećih kompleksnih pitanja.Ali volja Najvišeg Saveta je ustanovljen u drugom pravcu,i ja pred tim se moram da se povinuljem.Prihvatam predstavljenu situaciju,i da bi ne bi oduzimao previše vremena,prelazim pravo na predmet.

Za nas,juče i danas razdvaja oficijalna spoznaja mirovnih uslova.Osećam ogromnu težinu odgovornosti,koja se naslanja na me,kad o mirovnim uslovima sa mađarske strane treba da govorim.Ali se ne kolebam,da javno kažem,da mirovni uslovi,kao što ste Vi to nama predali su,bez bitnih izmena,neprihvatljivi.Jasno vidim one opasnosti i zla,koje može da proističe u slučaju ne potpisanja mira.Ali ipak,ako bi Mađarsku stavili u onu situaciju,da bira između prihvatanja mira,ili njenog odbiljanja,u stvari mi bi odgovorili na pitanje:da li je korektno da izvrši samoubistvo,da ne bi bio ubijen.

Na sreću još ne stojimo još tako.Vi ste nas pozvali,da predamo naše primedbe.Nekoliko od njih smo već predali još pre preuzimanja mirovnih uslova.Mi smo uvereni,da ćete naše već predate i buduće predloge izučavati ozbiljno i savesno u skladu sa ozbiljnošću situacije.Nadamo se da ćemo Vas uveriti.Nadamo se još više,jer nije nam u nameri ni danas,ni kasnije da se sa našim osećajima da se hvališemo,ili isključivo da predstavljamo one interese,koje nam je zadatak da odbranimo.S najboljim namerama tražimo da nađemo ono stanovište,koje će omogućiti pronalaženje uzajamnog razumevanja.I,Gospodo,ovaj stav smo već pronašli.Ovo je misao internacionalne pravde,slobode naroda,koje je uzvišno objavjuju Savezne sile,a dalje zajedničke velike interesi mira,pronalaženje stabilnosti i garancije rekonstrukcije Evrope.

Možda činjenica suđenja bi to bilo?

Vi,Gospoda,koje je pobeda dovela do sudijske stolice,izrekli ste krivičnost nad bivšem nepriljateljem,nad Silom osovine i odlučili,da posledice rata prevaliti na odgovorne.Nek bude ovako;ali onda,ja verujem,da utvrđivanja stepena treba da proizlazi iz proporcije krivičnosti,i pošto Mađarska se kažnjava sa najstrožim uslovima koje prete njenom postoljanju,moglo bi se misliti,da je ustvari ona ta koja je od svih nacija najviše kriva.Gospoda!Bez,da ulazim u detalje,jer će to učinit naše dokumenta koje ćemo predati,moram da izjavim,da ovaj sud se ne može izreći nad nacijom,koja u momentu izbiljanja rata,nije bila nezavisna i najviše što je mogla učiniti da vrši neki uticaj na Austrougarske stvari,i uticaj koja je ova nacija,kako se kasnije ispostavilo,upotrebila da prigovori na one postupke,koje su izazvale rat.

Isto tako ne verujem,da se ovde radi o sudu,jer sud pretpostavlja takav proces,gde se stranke saslušavaju pod istim uslovima,i gde argumenti se uzimaju u obzir jednako.Ali Mađarska nije ni saslušana dosad,i zbog toga je nemoguće da mirovni uslovi imaju karakteristiku suda.

Ili je reč o takvoj upotrebi principa internacionalnosti pravednosti,kojoj je cilj da umesto višejezičkih država (kakva je i Mađarska) stvori takve nove đržavne stvorevine,koja će pravedno da reše teritorijalno pitanje između različitih nacionalnosti,i koja će efikasnije da osigura slobodu istih?Ako sagledavam činjenice,moram da sumnjam,da je ovaj trud rezultirao ovakvim rešenjem pitanja.

Pre svega,od 11 miliona duša koju odvajaju od Mađarske 35% su Mađari,što znači i onda tri i po miliona,ako uzimamo podatke koje su najnepovoljniji za naše interese.Mirovni uslovi bi odvojili još jednu i četvrtinu miliona Nemaca,koja zajedno sa brojem Mađara čini 45%.S pogledom na ovo,upotreba nacionalnog principa ne bi značilo prednost,već mnoštvo patnji.Pretpostavimo - što je daleko od me - da ne može da važi nacionalni princip na preostalih 55%,a ako važi,onda u obratnom smislu.Po mojem stanovištu,ako je reč o principima,onda one treba jednako da važe na sve one,kojih se tiče mirovni ugovor.

Ali krenimo dalje,i nek pogledamo države porasle od ruševina Mađarske.Možemo da konstatuljemo,da iz nacionalnog pogleda biće isto tako,ili još više,pasparčani na delove,kao Mađarska.Nije moj cilj da Vas,Gospoda,umaram nabraljanjem podataka,koje će sadržavat dokumenti koje ćemo predati u vezi ovog pitanja.Dotle,dok ćete upoznati te podatke,molim Vas,prihvatite moje tvrdnje,da biste mogli da pratite moje zaključke,koje ću izvoditi.

Ne uviđam,da nacionalni princip,princip nacionalnog jedinstva dobija na osnovu ovog rasparčavanja.Ovo ima samo jednu posledicu,koju ću da spomenem,bez da,bi imao napadačku nameru prema nekom.Jednostavno želim da konstatuljem fakat,da ova posledica bi bila prenos nacionalne hegemonije na one narode, koje sada uglavnom stoje na nižem kulturnom stepenu.
      (Kako bi bilo ovo štetno na kulturne interese čovečanstva,dokazuje i okupacija koja traje od primirja,niz kulturnih vrednosti je već propalo:ukinuto je dva univerziteta,na velikim područjima je zaćutala narodna nastava.)
      Gospodo,ja mislim,da iz velikih interesa čovečanstva ne može se ravnodušno,ni zadovoljno gledati ovu okolnost,da nacionalna hegemonija prelazi na one nacije,koje možda mame sa najboljim nadama u budućnosti,,ali danas su još na niskom nivou kulture.
      Videli smo da,strogost,kakvom je Mađarska pod udarom,ne može da proizlazi iz činjenice suđenja.
      Videli smo da ni nacionalni princip ne bi bio na dobitku s tim.

Možda onda stojim pred takvom namerom,koja sledi misao slobode naroda?

Izgleda,da polazna tačka ovoj nameri je ona pretpostavka,po kojem stanovnici sa stranom jezikom u Mađarskoj,više bi želeli da pripadaju državi,gde elemente državnoguzdržavatelja čine svoja rasna sabraća,nego Mađarskoj,gde važi mađarska hegemonija.

Ali ovo je samo pretpostavka;ali ako stupamo na puteve pretpostavki,smem da primetim,da ove pretpostavke važe i u obrnutom smeru na 45% Mađara i Nemaca,koje sad spaljaju novim državama i o kojima se može pretpostaviti da bi rade ostali građani mađarske države.Ovo mudrovanje ne bi značilo drugo,da prednost stavljamo na drugu stranu.Ali zašto polazimo od pretpostavki,i zašto se zauzimamo prema pretpostavkama,kad imamo na raspolaganju sredstvo,jednostavno i jedino,čiju upotrebu tražimo glasno,da bismo mogli videti jasno u ovom pitanju.A to sredstvo je narodni referendum.

Kad ovo tražimo,pozivamo se na veliku misao gospodina predsednika Vilsona,prema kojem jedina veza ljudi,stanovništvo država ne može se predat pod suverenitet neke druge države,bez da se zapita,kao neku čopor goveda.U ime ove velike ideje,koja je i inače aksioma ljudskog shvatanja baziran na zdravoj moralnoj osnovi,tražimo referendum na onim delovima domovine,koje sada od nas hoće razdvoljit.Izjavjujem,da ćemo prihvatiti rezultate referenduma ma šta oni bili.Naravno isto tako tražimo,da se referendum održi u uslovima,gde je njena sloboda osigurana.
      A ako mi zastupamo ovo stanovište,a naši protivnici njihove aspiracije i zahteve ne smeju da predaju na narodni sud,u kome li ide u prilog pretpostavka?

Sa još jednog stanovišta možemo proučit pravo samoopredeljenja naroda.Može se dovesti u pitanje pogled,prema kojem prava nacionalnih manjina bila bi efikasnije osigurana na prostorima novih država,nego što su bila u Mađarskoj.

Sad ne želim da držim odbrambeni govor,u pogledu navodnog potlačivanja nemađarskih rasa u Mađarskoj.Ja se stavljam na jednu tvrdnju,da bi bio veoma radostan,da na teritorijama od nas otcepljenih,naša mađarska braća bi uživali ona prava i prednosti,koje su imali nemađarski građani Mađarske.

Poređao sam,Gospodo,one principe koje mogu da važe prilikom utvrđivanja mirovnih uslova,i utvrdio sam,da nisam mogao da nađem takvu primenu principa internacionalne pravednosti,sloboda nacionalnosti i naroda,koje bi prosvetlili početne uzroke nama ponuđenog mira.Da li je inspiracija za ovo možda već spomenuti interesi,veliki interesi mira,stabilnost i rekonstrukcija Evrope?
      Gospoda!Mađarski problem nije mali deo osnovnog problema,kako to možda sledi iz sirovih podataka statistike.

Ovo područje,od kojeg sastoji Mađarska,i koji je i danas po pravu Mađarska,stolećima je imao izuzetnu ulogu u Evropi,naročito u srednjoj Evropi u pogledu održavanja mira i sigurnosti.Pre dolaska Mađara u novo otadžbinu i prelaska na hrišćansku veru stolećima je nedostajalo ovde mir i sigurnost.Srednja Evropa je bila izložena napadima najrazličitijih varvarskih naroda.Sigurnost se ostvaruje tek u onom momentu kada se izgradi mađarska odbrambena linija.Sa opšteg stanovišta mira i stabilnosti vanredno je važno,da glavno gnezdo istočnoevropskih nemira ne dođe do izražaja,i da ne dospe do srca Evrope.

Historijska Mađarska je ispunjavala zadatak,da u međuvremenu održava državu,u kojem vlada mir i sigurnost,odbrani Evropu od direktnih opasnosti sa Istoka.Ovaj poziv je ona ispunjavala preko deset stoleća,a to je omogućavala samo njeno organičko jedinstvo.Citiram reči velikog francuskog geografičara,Reklusa Elizea,prema kojem je ova zemlja takva savršena geografska celina,da je po tome jedinstven u Evropi.Sistem reka i dolina,koje idu od granica ka centru,može biti upravljen samo preko jedinstvene vlasti.Privredna zavisnost je isto najpotpunija,jer sredina stvara veliku privrednu fabriku,a ivice sadržavaju sve one materijale,koje su potrebne za ciljeve ekonomskog razvoja.

Mađarska sadržava sve uslove organičkog jedinstva,osim jednog,a to je nacionalno jedinstvo.Ali te država koje,u skladu sa mirovnim uslovima,biće sagrađene na ruševinama Mađarske,isto tako ne raspolažu nacionalnom jedinstvom.Jedinstvo maternjeg jezika je nedostajalo od uslova jedinstva,i da dodam,da će sada stvarane nove države da preseku prirodne geografske granice,sprečiće korisnu prirodnu migraciju,koja usmerava radnika prema povoljnijim radnim prilikama;prekinuće niti tradicije,koje su ujedinili u jedan mentalitet one koje su zajedno živeli stolećima,one koji su zajedno doživeli iste događaje,iste slave,isti razvoj i iste patnje.Da li je opravdan naš strah,da će umesto stuba stabilnosti nastati nova gnezda nemira?Ne bi trebalo da živimo u iluzijama.Ove nove države bi bile podrivani od strane iredentizma,i to u mnogo opasnijoj formi,nego što su to neki primećivali u Mađarskoj.A ako je i bilo takvog pokreta u Mađarskoj,to se javilo među delovima obrazovanijih klasa,ali nikad kod širih masa naroda.Nove državne tvorevine bi bili podrivane od strane iredentizma onih nacija,koje bi osećale ne samo vlast strane sile,ali i hegemoniju nacije s nižem kulturnom stepenom.

U protivno svih ovih teorija Vi možete spomenuti,kao presudnu činjenicu,pobedu i pravo pobednika.Mi to priznajemo,Gospodo.Dosta realno razmišljamo o političkim pitanjima,da bismo potrebno računali sa ovim fakatom.Poznajemo naš dug prema pobedi.Spremni smo da platimo otkupninu našeg poraza.Ali da li je to jedini princip obnove?Nasilje bi bila jedina osnova gradnje?Materijalno nasilje bi bio jedini uzdržavatelj konstrukcije,koja se već raspada,pre nego što je i sagrađena?Sudbina Evrope biće stvarno tužna u ovom slučaju.Ne verujem,Gospodo,da ovo bi bilo mentalitet pobedničkih sila;ne nalazimo ove principe u onim izjavama,u kojima ste Vi utvrdili one ideje,u kojima ste označili ciljeve rata.

Ponavljam,ne verujemo,da je ovo mentalitet velikih pobedničkih nacija.Nemojte mi zameriti,da preko sada pobedničkih Francuske,Engleske i Italije vidim siluetu one druge Francuske,koja je oduvek bila izvidnica velikodušnih težnji i prenosilac velikih ideja,one druge Engleske,majka političkih sloboda i one Italije,koja je bila kolevka renesanse,umetnosti i duhovnog razvoja.Bez da se durim priznajem pravo pobednika,ali osećam drugačije prema onom drugom Francuskom,Engleskom i Italijom:saginjam se sa zahvalom pred njima,i vrlo rado ih prihvaćam majstorima i vaspitačima.Dozvolite,Gospodo,da vam savetuljem:nemojte da dovedete u opasnost najveći deo Vaše baštine,ovu moralnu nadmoćnost,na koju Vi imate pravo,sa upotrebom oružanog nasilja,koju danas Vi imate u svojim rukama,koju sutra može drugi da prigrabi,ali onaj drugi ostaje.

Nadajući se u snagu ideja,uprkos svake poteškoće,svake zlobe i svake prepreke koja nas okružuje,koje težite da nagomolite na našem putu,mi se sa poverenjem stajemo na taj put,koja se naposletku otvorila za nas;i mi to radimo sa najpotpunijem dobronamernošću.Nadamo se u iskrenost onih ideja,koje ste Vi izjavili.Bila bi nepravednost kad bismo razmišljali drugačije prema Vas,imamo poverenja u snazi moralnih činjenica,sa kojim identifikujete našu stvar,i želim Vama,da slavu pobedničkoh oružja nek nakrili slava stvaranja mira,koji ćete Vi pokloniti čovečanstvu.